Komisija koja je čitala i ocenjivala radove dala je kratak komentar o ukupnom utisku i obrazloženje odluke:
Broj radova (87) pristiglih na ovogodišnji konkurs ukazuje na sve veće interesovanje učenika da se, uz podršku nastavnika-mentora, okušaju u promišljanju složenih problema koji, uz socijalnu, psihološku, pravnu i ekonomsku stranu, zahtevaju i specifično etičku analizu posredstvom koje treba doći do ispravnog ili bar najboljeg rešenja. Kvalitet tih eseja svojevrsno je svedočanstvo da srednjoškolci zapravo imaju razvijenu etičku intuiciju i da uopšte nisu, kako se često tvrdi, glave zabijene u društvene mreže, neosvešćeni u pogledu devastirajućih društvenih fenomena i trendova, te nezainteresovani, a još manje nezabrinuti za stanje okruženja u kom se oni i njihovi vršnjaci formiraju.
Ovoga puta, bilo je teško napraviti čak i uži izbor, jer se u brojnim radovima odmaklo od pukog analiziranja ključnih momenata uočenih u tekstu dileme. Reklo bi se da su to slatke muke, pošto su ponuđena vrlo oštroumna i zrela zapažanja koja su razlaganje argumentacije suprotstavljenih strana sveukupno odvela do ozbiljne, svestrane i potpune analize opasnosti koja društvu, a posebno mladima donosi liberalan odnos institucija prema neobuzdanom širenju delatnosti kladionica i njihovom reklamiranju.
U obilju inovativnih argumenata bilo je pozivanja na medicinske činjenice i upozorenja, na sprovedena istraživanja (psihološka, ekonomska, sociološka), na odredbe zakona (kršenje, slabo dejstvo, odsustvo kontrole), na obrazovne i vaspitne principe škole, na sveukupno poguban uticaj agresivnog i licemernog marketinga (posebno neodgovornog odnosa javnih ličnosti koje u njima učestvuju), kao i na uticaj vršnjaka u populaciji koja je uzrasno osetljiva. Neki od autora uočili su ozbiljan paradoks, u kom se pod izgovorom nedostatka sredstava, prepuštaju finansijske obaveze i briga o javnom interesu i zdravlju nadležnih lokalnih i državnih institucija kladionicama čija delatnost upravo dovodi do uvećanja problema u toj sferi, drugi uzroke ovakvog stanja, treći su uspešno detektovali logičke greške i retoričke trikove u argumentaciji zagovornika obnove terena iz ponuđenog teksta dileme itd.
Oni pak koji su smatrali da ta ponuda u datim okolnostima ipak treba da prođe, svoj izbor nisu učinili ubedljivim, jer su krenuli putem na kome se lako ispreči unutrašnja protivrečnost i kontraargumentacija: nešto što je očito loše (što i sami priznaju) ne može se odbraniti pozivanjem na već postojeću lošu praksu (npr. reklame kladionica su posvuda u javnom prostoru i u medijima, pa jedna više ne menja stvar), ili korist koju bi obnova terena donela ne može se procenjivati a da se u račun ne uzmu svi drugi efekti koji bi je poništili, ili da se o projektu razmišlja kao o takvom a da se ignoriše sukob interesa zbog specifičnosti vaspitne funkcije škole ili, čak, da se predlaže da škola, prihvatajući ponudu, paralelno edukuje decu o rizima klađenja, a da se ne vidi i konflikt poruka koji bi se na taj način učenicima slao.
Iz prethodno rečenog, jasno je da je u uži izbor moralo da uđe više radova, pa je komisija ovoga puta načinila presedan i za nagradu odabrala tri rada koji, svaki na specifičan način, prilaze ponuđenoj dilemi i upravo ilustruju različite mogućnosti da se pristupi njenom rešavanju.
- Dragana Stanisavljević (Ekonomska škola „9. maj“, Sremska Mitrovica)
- Laura Ljutaj (Računarska gimnazija, Beograd)
- Milan Mirčić (Gimnazija, Mladenovac)
Nagrađene radove možete pronaći OVDE.
U slučaju prvonagrađenog rada to je najobuhvatnije razvijanje i inoviranje argumentacija od kojih se pošlo u zadatku, u drugonagrađenom imponuje tačna i uspešna primena etičkih koncepata na dobijanje smernica za odluku, dok је u trećenagrađenom podloga zrelo izvedenoj analizi u empirijskim istraživanjima i lovljenju grešaka u argumentaciji.
Pored nagrađenih, zavređuju da se posebnom pohvalom istaknu i eseji koji su najzaslužniji za neke od gorepomenutih kvaliteta ovogodišnjeg konkursa:
Viktor Vukićević
Marija Milošević
Strahinja Trivković
Dušan Marčetić
Lana Braunović
Sanja Dubovac
Anastasija Kovačević
Za kraj još treba reći da je uočljiv primetan trud koji su učenici i njihovi mentori uložili u to da radovi budu napisani držeći se teme i u skladu sa priloženim smernicama i opštim uputstvom, što je svakako doprinelo unapređenju opšteg nivoa konkursa, na kom će se, nadamo se, i ubuduće nastojati.